U maligne epitelne tumore tumore kože se ubrajaju bazocelularni i planocelularni karcinomi kože, melanom i neuroendokrini tumor Merkelovih ćelija. Ovim redosledom bi se slobodno mogla navesti i učestalost navedenih tumora kože u humanoj populaciji, sa regionalnim i rasnim varijacijama.
Uglavnom odstupanja u učestalosti ovih tumora u svestkoj populaciji su regionalnog karaktera i svode se na zastupljenost sunčane UV-iradijacije tokom cele godine, pretežnu profesionalnu orijentaciju stanovništva vezanu za bavljenje na otvorenom prostoru, izloženosti jonizujućem zračenju i kontaktu sa hemijskim karcinogenima.
Najveća incidencija karcinoma i melanoma kože u svetu je utvrđena u Australiji, Severnoj Americi i Južnoj Africi. Prihvaćeno je da se incidencija malignih epitelnih tumora kože duplira na svakih 450 km, od polova ka ekvatoru.
Od značaja za učestalost ovih tumora su rasne i genetske odlike populacije u pojedinim svetskim regionima, a koje se odnose pre svega na tip kože i rasnu pripadnost.
Osetljivije su osobe svetle puti, svetlih očiju i kose (tip I i II po Fitzpatricku), bele rase, dok su osobe crne rase manje osetljive na jedan od glavnih faktora pojave ovih tumora kože - UV iradijaciju.
U genetskom smislu , u populaciji bele rase, neka ispitivanja HLA sistema dokazala su povećanu učestanost HLA – A 31 antigena kod ooba obolelih od bazocelularnih karcinoma i antigena HLA – B 13 kod osoba obolelih od planocelularnog karcinoma kože.
Za razliku od prethodnih, kod melanoma je u novijim istraživanjima otkriveno da kod pojedinih osoba postoji jače izražen receptorski protein na normalnim melanocitima, koji je uvek izražen kod melanomskih ćelija, a koji prepoznaju T-limfociti: MART-1 (Melanoma Antigen Recognized by T cells). Ove osobe su obično nosioci HLA- A2 antigena na površini mealnocita koji može biti prepoznat od T-limfocita, što bi mogao biti okidač za nastanak melanomskih ćelija.
Iz razloga visoke učestalosti ovih tumora kože svetskoj populaciji opravdano se postavilo pitanje validne i pravovremene dijagnostike. U tom smislu pored anamneze i kliničkog pregleda kao i histološke dijagnoze po odstranjenju tumora, koji su apsolutni imperativ u ovoj dijagnostici, postavilo se pitanje pomoćnih dijagnostičkih metoda koje bi olakšale prepoznavanje i dalju dijagnostiku i terapiju ovih tumora kože, u cilju celoshodnosti pre svega hirurških terapijskih metoda.
Danas postoji više metoda pomoćne dijagnostike malignih epitelnih tumora kože neinvazivne prirode: dermoskopija, konfokalna mikroskopija, kutana ultrasonografija, a u novije vreme kod smeštaja ovih tumora na glavi i vratu i magnetna rezonancija i kompjuterizovana tomografija kože.
Dermoskopija
Osnova ove neinvazivne tehnike je pregled pigmentovanih tumora na površini kože, „in vivo", putem površne mikroskopije (epiluminsicnetyne mikroskopije) pri uvećanju slike od 10-40 puta.
Aparati koji se koriste za ovu tehniku mogu biti skupi i glomazni hirurški mikroskopi ili mali dermatoskopi koji se drže u ruci. U ove instrumente se ubrajaju ručni dermoskop, digitalni dermatofot, stereomikroskop i videomikroskop kod kojeg se dobijena slika može digitalizovati čuvati na personalnom kompjuteru.
Suština primene ove metode pregleda pigmentnih tumora kože je pre svega da se diferencijalno dijagnostički razdvoje melanocitni (nevocelularni nevusi, melanom) od nemelanocitnih tumora kože (plavi nevus, angiomi, seboroična keratoza, dermatofibrom, bazocelularni i spinocelularni karcinom kože). Tek kasnije se postavlja pitanje deiferncijalne dijagnoze benignih (većina nevocelularnoih nevusa) od malignih melanocitnih tumora kože (melanomi).
Putem primene zvanično priznatih dermoskopskih algoritama (ABCD pravila, Menziesovih pravila, Liste 7 ta;aka, kao i analize obrazaca), moguće je postići pozitivnu prediktivnu vrednost ove metode od 88,5% za melanocitne promene na koži. Za usporedbu pozitivna prediktivna vrednost kliničke dijagnoze kod istih kožnih lezija je samo 64,4%.
Kod nemelanocitnih tumora kože specifičnost kliničke dijagnoze bez upotrebe dermoskopije je 70%, a sa primenom ove metode postiže se specifičnost od 95,7%.
Sve gore navedeno jasno govori u prilog široke primene ove metode u svakodnevnoj kliničkoj praksi, a posebno u dijagnostici melanoma kože.
Konfokalna mikroskopija
Konfokalna mikrsokopija kože ("Reflectance confocal microscopy – RCM") predstavlja neinvazivnu metodu koja može da prikaže epidermis i superficijalni dermis do dubine od 0,3 mm.
Čak znatno više, veoma skupi mikroskopski sistemi u aparatima za konfokalnu dermoskopiju mogu da prikažu horizontalne sekcije tkiva kože uočavajući mikroskopske strukture tkiva do ćelijskog nivoa ali samo do retikularnog superficijalnog dermisa.
Međutim, iako ovakvi veoma skupi pregledi mogu pomoći u diferencijaciji nemalanocitnih i melanocitnih tumora, kao i benignih i malignih melanocitnih promena, njihova preidktivna vrednost ipak ne dostiže „zlatni standard" histološkog pregleda ovih promena. Ova metoda je zasada zbog skupe i glomazne aparature zasada samo „vrlo obećavajuća".
Kutana ultrasonografija
Kutana ultrasonografija je novija metoda koja se koristi u neinvazivnoj dijagnostici malignih epitelnih tumora kože, komplementarno sa gore već pomenutim metodama.
Ova metoda se razvila sa pojavom ehografskih sondi od 20 MHz pa na više (daju bolju rezoluciju i jasniju sliku na ultrazvučnom skeneru) koje se mogu koristiti za pregled kože.
Osnovno obeležje primene ove metode u dermatološkoj onkologiji je je refleksija ultrazvučnih talasa visoke frekvencije pri nailasku na granične površine tkiva različite gustine i strukture, koja ultrazvučnim talasima u zavisnosti od svoje strukture pružaju različit otpor snopu ultrazvučnih talasa (akustična impedanca) koji se prezentuje u jačoj ili slabijoj refkesiji ultrazvučnih talasa.
Slika koja pri tome nastaje na ultrazvučnom skeneru zavisi upravo od razlike u akustičnim impedansama različitih tkiva. Dermoskan (Dermoscan, C Cortex Technology) slu\i kao standardni aparat opremljen sa 2 ehografske sonde od po 20 MHz.
Arhiviranje dobijenih slika malignih tumora kože vrši se pomoću posebnog softverskog programa i personalnog kompjutera povezanog sa ehografskim aparatom.
Metodom ultrasonografije kože mogu se pregledati i melanocitni i nemelanocitni tumori kože, benigne i maligne prirode, kao i primarne metastaze melanoma u koži, kao i sekundarne metastaze malignih tumora unutrašnjih organa u koži.
Ovaj metod je pogodan za pregled malignog melanoma kože i njegovih sekundarnih metastaza u kožu i limfne žlezde kože. Za bazocelularnne i spinocelularne karcinome kože spomnju se različite vrednosti detreminacije (napr. za jasnu determinaciju bazalioma kože do 50%, a za spinaliome do 17%).
Međutim, mnogo važnije je pri primeni ove metode utvrditi veličinu, dubinu i oceniti kvalitet rubne i interne refleksije kod malignih tumora kože. Pri tome se rubna refleksija odnosi na granice tumora prema okolnim tkivima, a interna refleksija na intenzitet i strukturu tumorskog tkiva.
Magnetna rezonancija i kompjuterizovana tomografija u malignih epitelnih tumora kože
U novije vreme se u literaturi spominje i primena metode magnetne rezonacije i kompjuterizovane tomografije ne samo za otkrivanje bazocelularnih i spinocelularnih karcinoma u koži, već i za detekciju njihovih metastaza u koži, limfnim žlezdama i drugim organima.
Takođe, ove metode mogu poslužiti i za diferencijaciju primarno nastalog melanoma u koži u odnosu na sekundarne metastaze melanoma i drugih tumora unutrašnjih organa u koži (leukemijski i drugi tumorski infiltrate u koži).
Naravno, ceneći prostor i vreme čitalaca nije se moglo ulaziti u sve detalje neinvazivnih metoda malignih epitelnih tumora kože, ali je potrebno naglasiiti da su one samo pomoćnog dijagnostičkog karaktera i da je još uvek "zlatni standard" u dijagnostici patološko-histološki nalaz.